Исусове сандале Јасмине Малешевић како и сам поднаслов каже: свитак кратких прича јесте дело које је – према речима ауторке – сачињено од записа неједнаке дужине који говоре о кретњама душе, на шта бих додала: и путовањима кроз књижевне класике и најразличитије сфере знања.
Трагови који су остали иза ђонова божанских сандала за Јасмину Малешевић представљају водич како на животном, тако и на књижевном плану, те не чуди што њено трагање за смислом и од
говорима досеже до времена Хомера, преиспитује Библију, промишља о Богу и готово сваком речју тежи да се вине и додирне звезде, космос и планете, како би окрзнуло бескрајно, неухватљиво и апстрактно.
Ова књижевница повезује различитости: филозофију и астрологију, географију и књижевност, историју и фикцију. Неретко се обраћа небеским телима – Сунцу и Месецу (великим словом које користи наглашава астрономско значење истих), а своје знање темељи на духу старе Грчке и славној прошлости која је надахњује да у сажетим, али како реалним, тако и метафоричним исказима са гледава и савремено друштво, модерног човека и актуелни тренутак.
Када је реч о одликама уметности која је на снази од друге половине двадесетог века а које увиђамо у поменутом делу, осим наведеног мешања жанрова, опажамо деструкцију фабуле, алузију на књижевне класике, доживљај света као својеврсне тамнице у којој је појединац изгубљен, усамљен, увек и у свему потпуни странац и – уколико није оплемењен душом коју негује – обична љуштура и безвредна скитница. Но оно што је интересантно, ауторка Исусових сандала своје записе не боји најтамнијим нијансама песимизма, већ у њеном изразу провејава и назире се вечно присутни блесак светлости, оптимизма, вере и наде. Тај ведар и радостан тон којим зраче реченице остале иза њеног пера дају аутентичност и оригиналност овом особеном стилу и поетици.
Јасмина Малешевић, мада окренута савременој тематици и модерној поетици, веома често се позива на традицију и класику, ненаметљиво инсистирајући на идеји да темељи морају да посто је, но вечном, неуништивом, универзалном, непролазном и несумњиво вредном она контрастира пролазно, пропадљиво, бесциљно и небитно.
Кад смо код мотива љубави, иначе изразито заступљеног у овом делу (на посредан или
непосредан начин), рећи ћемо да се и у запису „На усијаној стени” такође подвлачи мисао да ће љубав све преживети – што нас наводи на то да поменуто осећање и његову свепрожимајућу моћ означимо као лајтмотив поетике ове књижевнице.
Стопама највећих – Исуса, књижевних великана, узора и класика, Јасмина Малешевић успиње се на престо књижевне сцене данашњице, спајајући традиционално, класично и непролазно са савременим, актуелним и модерним, те доводећи у везу знања и теорије које су контрастне или суштински различите полазишне основе, а све због тога – сигурни смо – што се отргла пуким илузијама сновиђења и, попут јунака које срећемо у књижевним делима које смо поменули, одлучи ла да се отисне у реалност, да живи и упија сокове, мирисе и укусе не увек завидне егзистенције, а потом да искуства, емоције и мисли посредством пера запечати у вечност...
Мср Милана Поучки
НА УСИЈАНОЈ СТЕНИ
Одведи љубав на смртоносно место и она ће преживети. Окуј сјајем њене додире, руком
искусног ратника.
(прича из књиге „Исусове сандале”, Банатски културни центар, 2021)
Јасмина Малешевић је рођена 1962. године у Београду. По образовању је доктор ветеринарске медицине. Аутор је бројних књига поезије и прозе. Добитница је значајних књижевних награда. Књижевни радови су јој објављени у бројним књижевним часописима и зборницима. Од 2011. је члан Удружења књижевника Србије. Живи и ради у Београду.
Comments