Srpska književnica Ana Stjelja upravo je objavila svoje novo izdanje - distopijsku poemu Sangrija. Ova publikacija objavljena je kao dvojezično izdanje, na srpskom i engleskom jeziku, uz recenziju koju je napisala prof. Marija Juračić.
Distopijska poezija inače istražuje teme sumorne i opresivne budućnosti, često razmišljajući o društvenim pitanjima, kontroli i posledicama nekontrolisane moći. Zadire u mračnije aspekte ljudskog postojanja, u iskrivljenom ili košmarnom svetu.
Ovo poetsko delo obrađuje temu koju bi svaki pesnik poželeo da izbegne, da ga možda nikada ne napiše. Njegova srž je mučna i puna gorčine sa kojom se nije lako nositi, ni sa pozicije pesnika, a ni sa pozicije čitaoca.
O svojoj motivaciji i inspiraciji da napiše distopijsku poemu, autorka je rekla:
Poetski diskurs u okviru kog se odigrava moja najnovija poema Sangrija, stavlja Čoveka današnjice pred jedno mračno i sumorno ogledalo u kome jasno (apsurda radi) može da vidi sve ono što ga tek očekuje. Ništa dobro, plemenito i vredno radosti života. Budućnost bez budućnosti. Ovom poemom želela sam da izrazim svoj intimni osećaj, ali i stav o svetu u kome živimo, kao i da ukažem na to kakvi nas sve užasi očekuju u budućnosti. To je moj lični, unutrašnji i intuitivni osećaj. Ova poema je zapravo na tragu moje druge zbirke poezije Atavi (2004) u kojoj sam sasvim intuitivno ispisala neke, ispostavilo se kroz vreme, proročke stihove. I sam naslov poeme Sangrija aludira na dva opozita - uživanje i krv (slast kroz stradanje), to je ono što nam se danas kao čovečanstvu jedino nudi. Mislim da će poezija budućnosti u svakom smislu biti distopijska jer koračamo prema svom kraju, kao civilizacija koja je, možda nesvesna toga, doživela duhovni krah.
Poema Sangrija predstavlja zajedničko elektronsko izdanje autorke i Udruženja Alia Mundi za promociju kulturne raznolikosti.
Poema se može čitati na OVOM linku.