PUSTO POLJE
Kroz pusto polje gorak ukus se širi
noć miriše na strah u svetu seni
pokriven snežnim velom ispod kaputa
u hladnoj duši greje pupoljak sveli
Na umornim očima pocepan san
ljulja snagu leda što tišinom vlada
sve dalje od radosti, ljubavi skrivene
nestaje pod svodom gubi se bez traga
Ćutanje boli u tmini nema spora
sakriva život od njega lag-lagano
senke su dželati i ne mare za strah
dugi su ovi sati i kratki u isti mah.
REČ TEŠKA
Suštinu života čoveka svu bez sjaja
zubima oštrim smelo ujeda kida
rašiva zakrpe iza svog beskraja
lagano, sa svih strana, bocka bez stida
Reč teška i hladna trči za čovekom
međ tmine ga gura – on ko prosjak stoji
uz muk na nebu i put presečen truležom
ruke širi, Svevišnjem se moli, postoji
Grešan priziva jedinog Boga
– otrgni svaku suzu iz oka moga
skini mi lance i teške sa srca sene
Ponizno klanjam se volji vaseljene
oprosti, oprosti Bože moje opsene
pomislih nemaš više glasa za mene
POD NEBESKIM SVODOM
Ledeni kristali u mom telu burno planu
i oholost sivog od mene skritog sveta
čuje se kako pada na promrzlu granu
a mesto mog srca komad leda šeta
Padaju kroz glavu sve pahulje crne
kidaju mi telo sa snežnih visina
moj život preda mnom sav će da utrne
kad u graktanju vrana umire tišina
Pod nebeskim svodom sve je tako jadno
sve je tako belo, sve crnilom hladno
kroz prostranstvo snežna belina se sliva
Tako beo stojim i drhtim pred tobom
o crni moj svete što me moriš zlobom
kunem te dok kletva u meni za mene je živa.
Comments