Negotinski pesnik Vlasta Mladenović ovogodišnji je laureat nagrade „Rade Drainac“ za najbolju zbirku poezije koju dodeljuje Narodna biblioteka „Rade Drainac“, ujedno i organizator „Drainčevih susreta pesnika“. Mladenović je nagrađen za zbirku pesama „Lokalitet i svet šarkamenskih rima“. Odluku o najboljoj zbirci ovogodišnjeg konkursa doneo je žiri u sastavu: Goran Maksimović, Milovan Danojlić (prošlogodišnji laureat) i Dragan Barjaktarević. U obrazloženju žiriju stoji da „Mladenović u zbirci pesama “Lokalitet i svet šarkamenskih rima” daje ispovest pobunjenog pesnika koji sažima iskustvo prošlosti i sadašnjosti, poezije i istorije i izvodi zaključke o smislu savremenog pevanja i postojanja. Prožeta izrazitom pobunom, ironijom i samoironijom, knjiga ovog pesnika predstavlja glasni savremeni izraz Drainčeve poetike u srpskoj poeziji i podstiče nas na razmišljanja o smislu savremenog pevanja i postojanja“. Nagrada je dodeljena prvog dana 49. „Drainčevih susreta“, koji su održani od 28. do 30. avgusta u Prokuplju.
DUHOVNA POBUNA ŠARKAMENSKOG LEUTARA
Poezija Vlaste Mladenovića u starom, već poznatom poetskom ruhu, uz pregršt „vlastinizama“, verna Bogu i zavičaju, ipak isijava nekom novom snagom. Njene užarene iskre pale dušu duhovno napaćenog čitaoca. Njena, kao kamen hladna razboritost, savetuje nas da čekamo, da se strpimo, jer čovek tek „...veran padu, uveren je u uspeh...“. Kroz stihove pesama ove zbirke provejavaju, poput prvih snežnih pahulja koje se čim dotaknu zemlju otope, dajući joj novi život, mudre reči i zapisi velikih mislilaca i intelektualnih pregalnika: Vladana Nedića, Raška Dimitrijevića, T. S. Eliota, Bertolda Brehta, Milorada Pavića, J. F. Getea, Jovana Dučića, Živojina Pavlovića, Borislava Pekića, Jorgosa Seferisa, Vase Pavkovića, H. L. Borhesa, Laze Kostića, Branka Miljkovića... U njihovim rečima, stihovima, mislima... neumorni „šarkamenski leutar“ Vlasta Mladenović traži pesničku utehu, kutak u kome će moći da sačuva svoje stvaralačke ideale od sila mraka, pakosti i zla, kako sâm pesnik kaže u jednoj svojoj pesmi („Anđelu mom molitva“): „...jer sam duševan, ne mogu zlom protiv zla...“.
Zbirka poezija „Lokalitet i šarkamenske rime“ je amalgam pesnikovog ličnog poimanja sveta, unutrašnjeg glasa pobune pred duhovnim sunovratom civilizacije, te lepote i mističnosti prirode rodnog kraja kojom pesnik izražava svoju fascinaciju od kada je uzeo pero u ruke. Lokalitet u poeziji Vlaste Mladenovića više je nego dominantan. Njegova domovina, kolevka, zavičaj, to je istok Srbije, to je Šarkamen, ali je to i predeo kojim su prodefilovali stari narodi kojima Mladenović u svojim stihovima poklanja posebno mesto. Ovim poetskim preokupacijama Vlaste Mladenovića dominantno se bave tri pesničke celine: Genius Loci, Orfejevo nasleđe i Šarkamenski predikt. Pesnik ispisuje svojevrsni lament nad svojom zemljom / carstvom koje je „ostarelo“, u kome „prokišnjava nebo“, gde „na zemlji krov pokriva korov“, gde „svugde je paučina, filigranski vez domaće radinosti“.
Pesnik Vlasta Mladenović, koji „peva po želji Melpomene“, ispisuje svoje rime na jednako umešan način kao i u svojim prethodnim pesničkim ostvarenjima. Ostao je dosledan sebi, ostao je dužan precima i Bogu, ostao je čovek!
odlomak iz kritičkog prikaza Ane Stjelje
Comentarios