ЕСЕНИНУ
Может быть, не могу я как ты рифмовать,
Но пишу только так, как душа сотворит.
Твоё имя во мне не устанет звучать,
И стихами твоими со мной говорит.
Далеко ты родился от Сербии милой,
Но здесь тебя каждый поэт почитает.
Ты в сердце живёшь, бессильна могила,
Нам в радуге свет твой и ныне сияет.
Иногда, на закате, лишь солнце зайдёт,
Твоё имя услышу и в гомоне птичьем.
Твоя русская песня в народе живёт,
Вечность с любовью поёт твои рифмы.
Навсегда ты со мной остаёшься в стихах,
Для русской души негасимый маяк.
JESENJINU
Možda ja ne umem da ti složim rime
Ali pišem pesmu kako duša tvori
A u njoj postoji tvoje drago ime
U pesmama mojim Serjoža mi zbori
Daleko si rođen od Srbije mile
Ali ovde brate svi za tebe znaju
U srcu postojiš, a boje te skrile
Od svetlosti meke što nam dugu tkaju.
Ponekad u suton kad se nebo sivi
U lepetu ptica čujem tvoje ime
Tvoja divna pesma u nama još živi
Od ljubavi večnost otkala je rime.
Živećeš zauvek u pesmama mojim
Svetionik duše dokle god postojim.
*Владимир Бабошин, доцент је на катедри аутоматике и телемеханике у Војној академији. Академик је Арктичке Академије наука, дописни члан Петровска Академија наука и уметности. Академик је Српске Краљевске Академија Научника и Уметника. Председник је удружења књижевника „Нови поглед“ у Санкт Петербургу, уредник и издавач часописа «Невскаja формула». Члан Удружења књижевника «Зенит», Подгорица, Црна Гора. Почасни је члан Удружења Српских књижевника Словеније, награђиван је за поезију. Преводи поезију са српског, шпанског, немачког и енглеског језика, а његова поезија је превођена на српски, македонски, италијански и енглески језик. Аутор је књиге превода поезије са српског језика: Моја српска Антологија, Београд,2018.
コメント