Plava tišina
Šta ću sa biserima
Moje drago
Gde da ih skupljam
Kad se odvoje
Od sjaja mojih očiju
Da li da pustim
Da ih opet usne piju
Ili da ih pustim
Da naprave reku
Da pustim da se
Umesto reči otkinu
Od duše
Pa da bujice poteku
Šta ću sa rečima
Drago moje
Dok me progutane
Guše
Da ih pročita iz pogleda
Niko drugi ne ume
A ne mogu ih rečima
Reći nikome
Jer si ti jedini
Koji može da razume
Šta ću sa mrakom
Dok pada
S kim suton da delim
Kome da spustim
Na rame glavu
Čije srce da slušam
Kako kuca moje ime
Čije ruke da držim
Dok tonem u
U tišinu plavu
Bajka
Nudiš mi bajku
Sjajnu, svetlucavu
Nudiš mi vrhove
Sa kojih se čitav svet može grliti
I tron i krunu
Da sa visine gledam
Na ljude i njihove snove
Nudiš mi bajku
A ne znaš šta moje oči sanjaju da vide
Sa vrhova se ne vide doline
I obale reka
Sa trona ne mogu da siđem
Bosonoga i ludo nasmejana
Da oko mene odzvanjaju planine
Nudiš mi bajku
Tvojim perom napisanu
Od tvojih želja satkanu
U kojoj sam glavna uloga
Na tvojim prstima marioneta
A ja previše volim slobodu
I neću biti ništa od toga
Dah
Gušim se okružena vazduhom,
Hladno je, a sunce me obasjava
Smrzavaju se u meni reke u proleće
Glasno bez glasa govorim
Niko ne odgovara, svemir kao da spava.
Usnulim Te pogledom tražim
Da u Tvom prisustvu prodišem
Dah sveta da u duši osetim
Reke da napune korita sobom
Da zagrmi bezglasni glas.
Iskra
Utroba prazna
Iz nje
dva srca oteta
Ruke dlanova ispruženih
Ne grle, ne miluju
Kopaju ranu staru...
Hladno je, mračno
U suze sam dušu pretvorila
Gde je svetlost moja, Gospodaru?
Tijana Milosavljević je rođena u Vranju 1985. godine. Školovala se u Nišu i Beogradu na Fakultetu za kulturu i medije, gde je i diplomirala 2012. godine. Živi, uči i stvara u rodnom gradu. Majka dvoje dece. Ovo je njena prva zbirka pesama.
Comments