Nova knjiga Gordane Vlahović „Vozovi, snovi i sećanja“ (Agora, 2017) koncipirana je kao zbirka priča sa izvesnom esejističkom potkom. Sama književnica je u podnaslovu knjige napisala: „Priče - eseji, možda“ što umnogome govori o piščevoj zamisli. Inspiracija vozovima kao simbolom prolaznosti, ali i asocijacijom na putovanje, autorki ove knjige je poslužila kako bi zapravo „proputovala“ kroz kako srpsku, tako i svetsku književnost. U Gordaninoj priči o vozovima našli su se pisci poput: Marka Tvena, Vilijama Foknera, Margaret Diras, Isidore Sekulić, Rastka Petrovića, Danila Kiša, Miloša Crnjanskog Filipa Davida...
U kritičkom osvrtu na ovu knjigu koji potpisuje Milisav Savić, navodi se misao da „Jedino zajedničko svim ovim piscima jeste misao da je putovanje otac svakoj priči...“
Nova knjiga srpske književnice Gordane Vlahović na granici je esejističkog i proznog, uverljivo i melanholično nas vraća u svet železnice i priče o vozovima. Polazeći od priča velikana svetske i naše književnosti, naoko koncipirana esejistički, kao mali pregled romana i priča o putovanjima vozom, ova knjiga nas uvodi u vlastitu priču, u dubinski lični registar u kome se književnost i stvarnost stapaju u jedno, u svet koji danas iskrsava pred nama kao multiplikovani komentar.
תגובות