Prema narodnoj legendi
Kad se gradi kamena ćuprija
u Mostaru na vodi Neretvi
u cara je ni u kralja nejma:
majstor joj je neimare Rade
gradio je za nuždu golemu,
a da svoju on otkupi glavu,
jer ga Turčin bješe osužnjio,
pa je gradi četiri godine.
On načini kamenu ćupriju.
On načini a noć mu je sruši.
Na ćupriju bačene su čari.
Na savjet neimar, pozva Rade,
pozva Rade Podveleške vile.
Rekoše mu Podveleške vile.
Što rekoše to učini Rade.
U temelje zazidao mosta,
Zazidao dvoje zaljubljenih.
Snaga ljubavi držala je eto,
držala je i još uvijek drži,
luk kameni nebu iznad rijeke.
Има смисла... премда је важно, исто тако, у стихове инкорпорирати догађај о коме је писао чувени турски песник Ламекани. А онда и савременик султана "Законодавца", Јахја - ефендија, који опева катил- ферманом извршену пресуду над првенцем сином Мустафом. Сећам се, у нашим читанкама за средње школе, а образовни програм беше идентичан за целу СФР Југ(ославиј)у, три аутора уџбеника: др Бранко Милановић, др Зденко Лешић и др Светозар Кољевић, професори (нашег) философскога "факса" - Универзитета у шехер (и олимпијском, од ЗОИ, 1984) Сарајеву, усагласили су своја мишљења и уврстили стихове који пројицирају ту трагедију... (Извор: СПОМЕНИЦА академику Бранку Милановићу, Академије наука и умјетности Републике Српске, Бања Лука, 2014. књига XII, одељење књижевности и умјетности, књига 16)