Dođi da te zagrlim velikim rukama,
maleni svete u velikoj brzini.
Zastani da dodirnem vrhove bele,
i okićena zelenila prkosne jele,
Hoću da zagrlim sve!
Iz nemoći se izdižem da zagrlim buduće
i sadašnje ljude, nove i stare navike.
Hej ti, zahuktali svete, staviću ti ruku na srce, Boga da čujem otkucajem.
Tvoje oči su oči deteta u nevolji,
i vas krvave da zagrlim ,
molitva za posrnule.
Zastani, put je samo jedan,
Bogom dan i beskrajno večnosti odan.
E moj svete, upaljena žaruljo,
kako da ugasim tvoje želje koje peku,
pa da te zagrlim kao najlepšu reku,
zastani da te na grudi privijem
isplači sve nevolje i nepravde,
i kamen ponekad plače!
Neka je sutrašnji dan blagosloven
bilo gde da su putevi i ljudi,
gde god da su deca sveta
neka planeta zemlja procveta.
Zastani da te zagrlim tako malenu!
Mila- cvet
Comments