ZAVEŠTANE METAMORFOZE
Zbog neophodnosti promena
Rumena me gašenja
Muče
I zalasci sunca
U krvotoku misli
Uzaludnu nadu luče
Gde je ta ruka koja poseže
Žeđ opalog lista
Da utaži
Dok nam otrgnute duše niz vetar
U zaveštane metamorfoze
Beže
Zar svi ti utoni i glineni omaži
Nisu boli bez slova
Bio sam onaj koji jesam
Tek sena
Bio sam na zemlji orahova
I ne dočekah ništa izvan mog trena
SUSRET
Sklopljenih očiju milujem stvari
U igri – Na slovo na slovo
Nagota
Pod prstima
Odgonetaju se praoblici
Ganutog kamena i škrtog stakla
Još uvek izvan jarma živog i mrtvog
U polju sam pojma
Sloboda
Susret i sreća u poetskom umu
Iste su reči od sloga do sloga
I dalje
Slutnjom obuzeta
Na ivici razuma… na litici sveta
Obitavam u tri čestična sloja
I sve mi je srodno u aminu
Koji krstim Lepotom
OREOL REČI
Na ramenu mi zapaljena ptica
Prekaljenim kljunom
Oreol ocrtava
Prstenom zlatnim venčava mi pogled
I sa punoćom svega
Mene kao sužnja
U strahu od ognjenog pada
Reč je molitva u koju je
Sklanjam
Budi spokojna
Između surovog sunca i praha
U meni je pustinja iz koje si ponikla
I u koju se kao prorok
Vraćaš
RASTOJANJA
Ovde sam nekad bila reka
Ovde sam nekad bila mreža
I u napuklini škrge poslednji dah
I to je van vremena
Svejedno je sada
Da li se krećem po kružnici sata
Ili sam uzburkanim minutom zaustavljena
Jer ono što nedostaje između dana i noći
To je deo mene ili cela ja
Oštricom kazaljke
Ranjena
Na putu do mrestilišta
Čistoga izvora
Kapljem svoja rastojanja
ZLATNA SLOVA
Reči su kocke zaleđenog neba
I ptica u jezgru
Koja peva
Pesniče!
Surov je dom
San takvoga gnezda
Previše je lepote
Odakle dolaze sve reči tvoje
Ta zlatna slova na ubrusu vode
Sve što je stvoreno
Iz pesme poniklo je
Ako se u reč poveruje
(izbor iz zbirke poezije „Kruženja bez obličja“, Banatski kulturni centar Novo Miloševo, 2016)
Comments