top of page
Writer's pictureEnheduana

Jahongir Nomozov: Izbor iz poezije

Updated: Jul 24, 2022




САН

Моји кораци постају све тежи Што више корачам теже ми је. Не знам да ли ми је Свемогући послао сва ова искушења и боли. Моје зоре постале су тамне Кад ме је туга пробудила Када су се жеље изјаловиле Када је само ватра и испод и изнад мене била. Седећи, сам Изговарајући здравицу сам свој бол испијам. Ако отворим очи и престанем да сањам С неба у прашину пашћу. Снови моји, молим вас, живот мој постаните Несрећни дани нек су само дневно сањарење. О Боже, пробуди ме из мог живота или Ме пусти да заувек у сну останем.


БОЛ

Љубав се упила у моје тело, Не могу а да не певам љубавну песму. Свака од песама које сам написао Заклетва је коју сам дао истини. Искре које видите у мојим очима Да ли су светла која долазе са неба? И жеље што процветале су у срцу Да ли су мирабилис које никада нисте видели? Моја нада никада неће увенути, пресушити Пролеће у души мојој увек цвета. Постоји велики бол који је у стању да Оживи моје вене и кости. Настао сам из љубави према Свемогућем. Да ли живот зна ко сам ја? У мом сићушном телу, у мојим малим груди



НЕБО


Живот је убио сву моју страст,

Попут нара стеже ми срце.

Хтео је да моју нежну белу душу

Обуче у црну хаљину туге.

Сва моја нада слаби и бледи

Моје планине падају на земљу.

Из дана у дан душа моја губи снагу.

Муња се у мени цепа

Груди као да ће ми покидати.

Бојим се, Господе, тако се бојим

Шта ако ми цело небо на главу падне?


Превод: Валентина Новковић


Јахонгир Номозов је млади узбекистански песник. Рођен је 1997. Бави се писањем поезије и новинарством.



16 views1 comment

1 Comment


Спасибо! :)

Like
bottom of page