ONA NIKAD NE SPAVA
Njene oči vide sve, ništa joj ne promakne.
Nebo iznad nas, koje se gubi u sivilu.
Zemlju pod našim nogama, čije rane su
Sve dublje i bolnije.
Odavno se niko ne trudi da čuje
Njenu melodiju, koja je vesela i setna.
Rika betona je postala naša uspavanka.
Vapimo za njenim toplim zagrljajem koji, čini se, briše sve ono loše u nama.
Uvek prisutna, ona nikad ne spava.
Emilija Veljković je rođena 1992. godine u Beogradu. Piše poeziju i kratke priče na engleskom jeziku od 2021. godine.
תגובות