top of page
Writer's pictureEnheduana

Dušan Dojčinović: Ja sam Ono




- Ćao, družino! Ja sam Ono! Volim da pričam, priče, i evo, biću iskrena, ruku, na srce, ispričaću Vam jednu. Sada sam već velika devojka, kao što svaka od vas, mislim na devojčice, voli da bude velika devojka. Rođena sam 1.juna 1999. godine. Iz priče mojih, roditelja, kao beba, bila, sam mirna i pitoma kao jagnje. Moj kum Sretko mi je dao ime Ono! Zaljubljenik u Bitlse, pogotovo u Lenonovu ženu Joko Ono, dade mi na krštenju, ime Ono! Moj ćale i keva, nisu se protivli, pošto su bili rokeri, mama je volela kao devojka Partibrejkerse, pogotovo je, čak i potajno, bila zaljubljena u Caneta, a, tata je voleo EKV, i potajno je bio zaljubljen u Magi. Samo se pop Stojan, čudom čudio, kakvo je to ime, ali eto upisao je to moje ime,u knjigu krštenih. Zna, tata, sa malo reči da bude hladan i smiren. Time je i kupio mamu, kao i pažnjom, pa je pošla za, njega, i uzeli su se na jedan praznik - Đurđevdan. Njima nikad, nisam pričala, šta volim, zato ću vama.

Volim, više stranu pop muziku, pevačicu Tanita Tikaram, pogotovu, onaj njen svetski mega hit, Twist is my sobriety, i to sam otkrila na fakultetu, ovom Filološkom u Beogradu, koji, još uvek studiram. Volim kada mi se pekmez, nahvata, oko prstiju, pa ih poližem. Volim hladan puding od čokolade, iz marketa, i voćni jogurt, od višanja, one grudvice, u njemu, pogotovo. Volim da, dubim na glavi, u stanu. Volim da, pravim žabice sa kamenčićima, na Savi, kad odem do Ade Ciganlije. Volim suton, na Kalemegdanu. Volim cveće u porti crkve Svetog Marka. Volim, kada, položim ispit, pa odem do pekare, i sama uživam u kroasanu i čokoladnom mleku. Volim kada mi se zaglavi čokolada od lešnika među zube, pa ih čistim koncem. Volim da mazim svog psa, crnog labradora, Ukija, koga povedem u šetnju i sednem na neku od klupa, na Kalemegdanu. Volim da šetam Knez Mihailovom, ulicom, i da razgledam izloge, sa skupim haljinama. Tada, zamišljam sebe u njima. Iako još uvek nemam dečka, i nisam se zaljubila, baš onako jako, kao u Beogradskoj gimnaziji, u Marka. Oblačim se sportski. Bezveze, rekli bi. Patike majica, ispod prsluče, i farmerice. Ali se osećam opušteno, tako. Volim da po stanu šetam u ružičastom bade mantilu, i isto takvim, plišanim papučama i gledam kroz prozor, na kapiju grada Beograda. Dobro jutro mi pođe, i baš dobro krene sa Radijom 202, sa ceđenom pomorandžom, dvopekom, i omletom. Pijem samo jednu kafu, nekad i dve kad treba da učim, spremam, i bubam ispit do kasno u noć. Volim da čitam stare, i raskupusane knjige, kojima, stranice, samo što se nisu razletele. Volim da duvam maslačke, da se padobrančići od maslačka razlete, po suncu. Volim da, duvam, balončiće, od mehura sapunice, iz plastične igračke. Šta, ću, podseća me, na detinjstvo. Deco znate, šta, nemojte nikad da odrastete, kad Vam kaže Ono! Volim da hranim veverice u parku. Volim da hranim golubove, i jednu golubicu, belu, kojoj sam kumovala, imenom, Ela. A šta vi, volite, deco!?

Volim još i da pokisnem na letnjoj kiši, pa da svoju dugu, plavu, kosu, osušim fenom, u vunenim čarapama i džemperu, od mohera. Volim da sakupljam stare ploče, i puštam ih na gramofon, da, začujem onaj, zvuk koji pucketa, dok igla klizi, kao pijavica, pa krene pesma. Stare ploče Bitlsa, grupe EKV i Partibrejkersi, imaju počasno mesto na polici u mojoj sobi. Znate, već, zbog čega, s početka priče, zbog tate, mame, i kuma Sretka. Volim da se vozim sama u tramvaju, do prozora,i da osetim miris divljeg kestena, kada se otvore vrata, i novi putnici uđu u trolu.Volim da kroz prozor tramvaja, gledam Beograd! Volim da, sednem i napišem priču. Ali to mi nikako ne polazi za, rukom.

A šta vi volite, deco!?




16 views0 comments

Comments


bottom of page