УНА
Хемингвеј је посећивао кориду.
Буковски хиподроме.
Ја сам ти више за изложбе
Ежена Делакроа.
Украо бих
најлепше боје акварела
и осликао те
на платну плућних марамица.
СО
Ти си као С о. Со у мору. Со у кафи. Со на кожи. Со на рану. Све по заслузи, Лоло.
ДВАДЕСЕТ ЧЕТВРТО СЛОВО АЗБУКЕ
Тетоважа на бледој кожи. Само једно слово. Стоји. Не проговара. Не дише. Из кључне кости пијем воду. Са обе стране - зидине. И кад бих хтео куда бих? Из кључне кости пијем воду. Жеђ да утолим - не могу. Жедан. Гладан. Уморан. Бленем у белину. Назире се само једно слово. једно слово.
ИГРА ПРСТИЈУ И УСАНА
Ако бих
прсте
зарио
у мед,
да ли би се
твоје
усне
са прстима
састајале?
Душан Стојковић рођен је 27. јуна 1994. године у Лесковцу. Живи у Грделици. Објавио је збирку поезије „Ниси проклета – на груди ушло, на груди изашло”. Заједно са Јеленом Сарић Цветковић оснивач је Удружења МУК (Млади Уметници Културе), члан је Удружење Слободних Уметничких Душа (УСУД 016), Удружења БУКА и Међународног удружења књижевника и уметника „Горски видици”.
Comments