top of page
Writer's pictureEnheduana

Dušan Mijušković: Izbor iz poezije

Updated: Oct 29, 2022


https://www.illustratingrain.com/metanoia
Ilustracija: Metanoia / Illustratingrain.com


Berlin četrdeset pete


Tri žene sede na steni kamenom panju

Guduri ždrelu nehajne hladovine

Zaudara bakar i čaplje u sjaju drže svod

Vade zelenkaste papirne didrahme

Da žene jedna drugoj pokažu

Strune kao izvezene kose

Tamo u daljini galebova čuje se top

Dolazeći svod vojske sa Urala

Tri žene sede na kamenom panju

Gledajući u svod kao da je od vode

Po barama nežne cvetaju aprilske lipe Berlina

Kukuruzovština još neposejana miriše iz polja

Nisu iz vazduha isparile ni jesen ni zima

Ni svodovske priuete

Bela labudova pera po provaliji pozornice

Nedohuktala zaspala

Razbijena u staklu

Žene sede kao na platnu naslikane

Ruž od karimna na opušcima već u bari leži

Smeju se jedva

Senke se ocrtavjau na licima

Stegnutim od grči

Jedna preko kolena drži vrat ždrala

U ponoć

Zapovednik sa Pankova uzviknu

Oganj



Cres

Ivi H.

Sredinom

Avgusta

Ili jula

Naleti

Mojih strasti

Cres

Nepoznate godine

Majka

Akrobata

Otac

Moreplovac

Ti

Dete

Mraka

Cirkusa

Boriš se sa ramenima

Imaš

Sopala

Žene

Hodaš

Unazad

Cres u šumi jela

Crveni stan

Alini

Vino kaplje na potpetice

Sa tvojih bakalinskih usana

Vodiš u vetrove tvoga stana

Kći luke

U crvenom stanu svaki dan

Mi pijemo vino vino pomešano sa ugljem

Kćeri Lune

I ne priliči nam tad

Da se sećamo stvari

Jer mi pospano znamo

Da su nas ljubili

U ruke

Grudi odaju razvrat

Spokojne od maštanja

Teskobe

Nesna

Kći luke

Ti nisi ipak samo obična žena

Crna si kao tvoja užarena kosa

Kćeri Lune

Samo umočen šapat u čaj

Kao u nekakve tvoje tajne

Znaj da ti mirišu ruke ruke

Kći Lune kći Lune

Izmišljš sklapaš

Od crvenila mraka

Kći Meseca kćeri luke

Tentau

Svadbe crni kreč

Hodaju na rukama

Crni se

Noć

Prosipaš svoje oči na kupce

Iza balkalina more sete

Lastovo kočje smeh Pepeljuge

Kuje

Navijena lutka

Tvoje oči Katarina

Stvarnost ogoljene pored mene

Priča žena sa Ekvadora iz Portorika

Stoji kao kip

Doziva

U ponoć

Miluje

Govori da nisam nem

Tigrasti hrt ide

Kasom

Crni se noć

Prosipaš svoje oči

Na pse

Iz bakalina

Crni se na putu

More

Ti kvasiš kusur

Za kupce

Za sne

U kolevkama

Iza bakalna legu se

Kuje

U mrak vre tvoje oči

Katarina

Peščanim dinama Elbe

Engleske

Engleskinja

Kazuje melodije

Ubira puževe školjke

Iz stena

Proleću vozovi sa sestrama

Tvoje grudi

Tvoje latice

Tvoje nedodirljive ruke

Tvoje

Crne trepavice

Tvoje oči

Tvoje nežne latice Katarina


Metanoia

za Ingeborg Bahman


Svoje telo

Rastavljeno od užasa i rita

Posuto kamiljim biljem

Crnom zorom

Ispratilla je vatrom niz reku

Ostavši sama

Milina

Kao malina

U očima žene

I nežna je

Kada je nazovu majkom

Od srca zaplače

Mrtva u svojoj haljini

U vlažnoj ulici

Ona se tada splela

Znala je igre glasovira

I nosila košulju od breskve




Dušan Mijušković je rođen 1981. u Beogradu. Živeo je dugo u Sjedinjenim Američkim Državama. Bavio se graničnim oblastima filosofije i teologije. Krajem prošle decenije radio kao novinar NIN-a. Poeziju piše od detinjstva, ali tek od ove godine počinje da ozbiljnije predstavlja svoju umetnost javnosti. Objavljivao je na književnim portalima Hiperboreja, Fenomeni, XXZ magazin, Bludni stih



536 views0 comments

댓글


bottom of page