Berlin četrdeset pete
Tri žene sede na steni kamenom panju
Guduri ždrelu nehajne hladovine
Zaudara bakar i čaplje u sjaju drže svod
Vade zelenkaste papirne didrahme
Da žene jedna drugoj pokažu
Strune kao izvezene kose
Tamo u daljini galebova čuje se top
Dolazeći svod vojske sa Urala
Tri žene sede na kamenom panju
Gledajući u svod kao da je od vode
Po barama nežne cvetaju aprilske lipe Berlina
Kukuruzovština još neposejana miriše iz polja
Nisu iz vazduha isparile ni jesen ni zima
Ni svodovske priuete
Bela labudova pera po provaliji pozornice
Nedohuktala zaspala
Razbijena u staklu
Žene sede kao na platnu naslikane
Ruž od karimna na opušcima već u bari leži
Smeju se jedva
Senke se ocrtavjau na licima
Stegnutim od grči
Jedna preko kolena drži vrat ždrala
U ponoć
Zapovednik sa Pankova uzviknu
Oganj
Cres
Ivi H.
Sredinom
Avgusta
Ili jula
Naleti
Mojih strasti
Cres
Nepoznate godine
Majka
Akrobata
Otac
Moreplovac
Ti
Dete
Mraka
Cirkusa
Boriš se sa ramenima
Imaš
Sopala
Žene
Hodaš
Unazad
Cres u šumi jela
Crveni stan
Alini
Vino kaplje na potpetice
Sa tvojih bakalinskih usana
Vodiš u vetrove tvoga stana
Kći luke
U crvenom stanu svaki dan
Mi pijemo vino vino pomešano sa ugljem
Kćeri Lune
I ne priliči nam tad
Da se sećamo stvari
Jer mi pospano znamo
Da su nas ljubili
U ruke
Grudi odaju razvrat
Spokojne od maštanja
Teskobe
Nesna
Kći luke
Ti nisi ipak samo obična žena
Crna si kao tvoja užarena kosa
Kćeri Lune
Samo umočen šapat u čaj
Kao u nekakve tvoje tajne
Znaj da ti mirišu ruke ruke
Kći Lune kći Lune
Izmišljš sklapaš
Od crvenila mraka
Kći Meseca kćeri luke
Tentau
Svadbe crni kreč
Hodaju na rukama
Crni se
Noć
Prosipaš svoje oči na kupce
Iza balkalina more sete
Lastovo kočje smeh Pepeljuge
Kuje
Navijena lutka
Tvoje oči Katarina
Stvarnost ogoljene pored mene
Priča žena sa Ekvadora iz Portorika
Stoji kao kip
Doziva
U ponoć
Miluje
Govori da nisam nem
Tigrasti hrt ide
Kasom
Crni se noć
Prosipaš svoje oči
Na pse
Iz bakalina
Crni se na putu
More
Ti kvasiš kusur
Za kupce
Za sne
U kolevkama
Iza bakalna legu se
Kuje
U mrak vre tvoje oči
Katarina
Peščanim dinama Elbe
Engleske
Engleskinja
Kazuje melodije
Ubira puževe školjke
Iz stena
Proleću vozovi sa sestrama
Tvoje grudi
Tvoje latice
Tvoje nedodirljive ruke
Tvoje
Crne trepavice
Tvoje oči
Tvoje nežne latice Katarina
Metanoia
za Ingeborg Bahman
Svoje telo
Rastavljeno od užasa i rita
Posuto kamiljim biljem
Crnom zorom
Ispratilla je vatrom niz reku
Ostavši sama
Milina
Kao malina
U očima žene
I nežna je
Kada je nazovu majkom
Od srca zaplače
Mrtva u svojoj haljini
U vlažnoj ulici
Ona se tada splela
Znala je igre glasovira
I nosila košulju od breskve
Dušan Mijušković je rođen 1981. u Beogradu. Živeo je dugo u Sjedinjenim Američkim Državama. Bavio se graničnim oblastima filosofije i teologije. Krajem prošle decenije radio kao novinar NIN-a. Poeziju piše od detinjstva, ali tek od ove godine počinje da ozbiljnije predstavlja svoju umetnost javnosti. Objavljivao je na književnim portalima Hiperboreja, Fenomeni, XXZ magazin, Bludni stih…
Comments