Mom profesoru Čedomiru Mariću (1941-2020)
SAKSOFON ZA MIR
Pusti nek svira muzika Iz našeg malog grada Čuješ li saksofon U letnoj noći Od tvrđave stare Kao da padaju zvezde Rasute sa mlečnog puta Pa lete po rimskim stazama Koje vode kamenjarem Šetaju starim gradom I idu dalje prema moru Plavo nebo stapa se
Sa srebrnim valima
A voz kasni opet
Reka nas zove
Ispred prozora
Probija se klisurama
U talasima
Odlazi ka buku
O čuješ li saksofon
Sa vrha tvrđave
Dok u proleće
Cvetaju prve trešnje
I kao da korača
Naša generacija
Stepenicama
Ispred gimnazije
Vreme zastaje
Igra uz Kozaračko kolo
Želimir je prvi put
Stavio kravatu
Za matursko veče
Puding sa šlagom
I razred na kafi u hotelu
Proslavlja maturu sa profesorom
Pusti nek svira muzika
Iz našeg malog grada
Dečji hor dok peva
Želimir opet svira
U ruci mu samo
Saksofon
I sad dok svira
Sa anđelima
Daleko tamo
Dok zora ne svane
I zimska zvezda
Utone u san
Na jastuku od oblaka
Što kao lađe plove
Na nebeskoj pučini
mir je, mir nebeski
O da li pamtiš
Taj saksofon
I muziku što dopire
Sa otvorenog neba
U mreži rata
Koji sudbinu kroji
Svi smo mi Želimir
Koji nikada oružje nije imao
Za mir je samo saksofon svirao
Za mir tako malo muzike treba
Aktivista za mir Želimir i dalje svira sa neba
Dok ćute svi mračna kristalna noć traje
Velika farsa nastavlja se dalje
A Želimir leti visoko samo
Društvo mu pravi Aleksandra Zec tamo
Devojčica od 12 leta
Anđeo mali od deteta
O sviraj mi saksofon taj
Da preletim još jednom Trešnjevke kraj
Blešti neonski sjaj velegrada
Gde mio je bio naš dom nekada
A moj brat i seka u koloni
Dok izbegličko zvono zvoni
I gledam još Marija sneg gazi
Proterana iz zavičaja odlazi
O sviraj mi saksofon
Da ne čujem granatu kako pada
Što tera decu iz voljenog grada
Idu u varoš koja srce za decu ima
Jer Banjaluka izbeglice prima
I zvezde kažu u gradu mira
Život će biti puno bolji
Nisu to samo pusti snovi!
A saksofon kažu
I dalje svira
Poruku za svet mira
O da li čuješ muziku
Iz parka Beograda
Orkestar za koncert mira
Priprema se sada!
Comments