Povodom 14. maja, obeležavanja Dana Dilana Tomasa
Ne hodi tiho u onu nujnu noć - Starost hoće da sagori pri smiraju dana - Besni u gnevu dok svetlost gubi moć.
Premda mudri znaju da tama će pravedno doć’, Jer reči su slabe za blistav sjaj, oni od iskona Ne hode tiho u onu nujnu noć.
Oni dobri, u očaju vapijuć’ pomoć Za dela rasuta tamo gde uvala je zelena, Besne u gnevu dok svetlost gubi moć.
Oni divlji ganjaju sunce i pevaju mu zračeć’ nadmoć. Na kraju nauče nauk za sva vremena, Da ne hode tiho u onu nujnu noć.
Oni umorni, dok im pogled gasne u ponoć, Vide radost u onim očima slepih zena, Pa besne u gnevu dok svetlost gubi moć.
A ti, oče moj, u tim visinama gde osećaš nemoć, Molim ti se, blagosiljaj me suzama gorkim od rana. Ne hodi tiho u onu nujnu noć, Već besni u gnevu dok svetlost gubi moć!
Prevod sa engleskog: Milan Drašković
‘© The Dylan Thomas Trust’
Comments