ZEMLJA U OČIMA I NEBO U DUŠI
Pesma je budila glasne žice
na nebu,
a migrena je igrala tango
s trnovitom ružom u ustima
na tlu
Nebo nije videlo zemlju u zanosu
a zemlja nije čula nebesa od tuge
a kad je ptica koja je pjevala na drvetu
počela dijeliti nebo za dušu
anđeli i migrene pogledali su se u oči
i smirili su se
Sa zemljom u očima i nebom u duši
otišli smo kući
IPAK SE NE VRTI
svet se više ne okreće
niti oko kazaljke časovnika
ni oko igrališta koja ne pamte
da su se ikada igrali loptom
ni oko parkova koji se tajno ne ljube
na klupama zalepljenim smolom ludosti
ni oko školama bez srca i pluća
niti oko kućama koje uče da hodaju po žici
niti oko našim željama
koji rukavicama dodiruju nebo
niti oko teoriji verovatnoće
koja je na ivici života i smrti
kopirajući svoj genetski kod
kao instinkt za opstanak u nama živima
ni oko rečima
koje beže od policijskog časa
i ne umeju da napišu priču
o praznim ulicama u našim srcima
ŠETNJA VAZDUŠNOM LNIJOM
Najpre odgađamo svaki događaj
što bi se trebalo dogoditi u nama
a onda ga otkazujemo
jer sve teže postaje
putovanje u vlastito telo
kad na granici koja nas od drugih razdavaja
umjesto pasoša
pokazujemo lažnu dijagnozu
ne stariju od 48 sati
a i Google Maps ne zna kako da reši
problem s putovanjem pješice
vazdušnom linijom
REČI BEZ MASKE
ne vračamo natrag zrna reči
koji žele izaći
kroz nevidljive pore
s kojima čuvamo svoj strah
jer će naši leukociti porasti
i morat ćemo se boriti protiv samih sebe
kad dođe vreme za izlazak
bez maske
GOLO POZORIŠTE
obezglavljene drvene stolice
netapacirane
i trule od čekanja da im red dođe
da jedni drugima kažu šta ih boli
sa pokidanim glasnim žicama
istrošenim kroz gladnih godina
i računa potonule u minus
zaboravljenih štednih knjižica
radi propalih derikoža
i decenije protestnih nota
i vekova
razapetih kao krvavi transparenti
na mitinzima sa trulim centrom
i autokratska demokratija
koja nemo zuri u golu pozornicu
gradskog pozorišta
a tamo senka sa naduvanim Egom
gnječi nervne završetke
na drvenim daskama
koji sa tupim tankim živcima
leže na glavnim ulicama
IZGNANI UPITNICI
ne jurite
dete koje trči oko vas
ako mu ne možete odgovoriti
zašto kiša mrtva pada na zemlju
iako večno može živeti na nebu
zašto se ruke razilaze pri svakom koraku
a u nesreći se spajaju
zašto san beži od stvarnosti
kad mu ionako nitko ne vjeruje
kako to mačke znaju u kojem kutu spava bol
kako bi je preuzeli na sebe
a ljudi se ubijaju sebe u drugima
samo zato što se boje boli
zašto sekunde mržnje traju dulje
od sati sreće
i zašto trajemo u samoći
i postajemo slavni kad nas nema
zašto je molitva ista na svim jezicima,
a Bog nema lica
kad ulazi u hram
naših srcima
nemojte povrediti
dete koje vas proganja upitnicima
u kući s uskim hodnicima
iz kojih ne možete pobeći
Prevod sa makedonskog na srpski:
Borče Panov
Daniela Andonovska-Trajkovska (3.02.1979 godina, Bitolj, R. Severna Makedonija) je poetesa, prozaista, književni kritičar, doktor pedagoških nauka u oblasti metodike i redovni univerzitetski profesor na Pedagoškom fakultetu u Bitolju (Univerzitet “Sv. Kliment Ohridski” – Bitolj) gde predaje: Metodika nastave maternjeg jezika i književnosti, Metodika početnog čitanja i pisanja, Metodika kreativnog pisanja, Kritička pismenost, Metodi socijalne interakcije, Metodi socijalne intervencije, IKT u nastavi jezika i književnosti, Inovacije u nastavi, Multimedijski pristup nastave,... Akreditiran mentor je i za magisterske i doktorske studije. Koosnivač je Univerzitetskog književnog kluba Denicija PFBT UKLO kao i Centra za književnosti, umetnosti, culture, oratorstvo i jezika na Pedagoškom fakultetu u Bitolju. Član je Makedonskog društva pisca (DPM), Društvo pisaca Bitoljski književen krug (BKK) i Makedonskog naučnog društva (MND) gde je u ulozi pretsednik Uredničkog saveta. Član je uredničkog saveta na Pedagoškom fakultetu u kome radi, glavni urednik je književnog časopisa „Rast“ (BKK), „Savremeni dijalozi“ (MND), ciklus poetskih zbirki „Zbor vo zborot“ i nekoliko monografija. Pored naučnih radova objavljenih u zemlji i inostranstvo (nad 100), kourednik i autor je na međunarodnu stručnu publikaciju „Vodstvo vo obrazovanieto“ i Priračnik za obučuvanje vodači vo obrazovanieto“ (izd. Makedonije i Holandije, 2013) i autor je na univerzitetski učbenik „Kritička pismenost” (2019).
Autor je 9 knjiga poezija: „Zbor za zborot“ (2014), “Poema za marginite” (2015), „Crna točka“ (2017), „Stapalki“ (2017), „Tri“ (2019), „Kuća na kontrasti“ (2019), „Elektronska krv“ (2019), „Matematička poezija“ (2020), “Peš po vozdušna linija“, dve prozne knjige: „Kafe, čaj i crveno nebo“ (2019) i “Dekonstrukcija na prazninata” (2022), jedna knjiga kjiževne kritike “Kniževno-kritički čitanja” (2022). Dobitnik je međunarodne nagrade Noside, Italija (Italija), Praznik na lipite 2018 od Makedonskog društva pisca, „Krste Čačanski“ za prozu, (2019), Karamanov 2019 za poeziju (2019), Makedonska književna avangarda (2020), “Aco Šopov“ za najbolja poetska knjiga za 2020 (Makedonskog društva pisca, 2021), nagrada za knjievnu kritiku, 2022, “Abduvali Qutbiddin” (2020, Uzbekistan), Premio Mondiale "Tulliola- Renato Filippelli" Italija (2021), Award of excellence "City of Galateo - Antonio De Ferraris" (Italija). Njena poezija je objavljivana u brojne antologije, književne časopise, a prevedena je na više od 40 jezika.
Comments