Iznad grada nekoliko sazvežđa.
Devojke u jednoj zgradi,
Ispod Oriona,
Pevaju neke starogradske pesme.
Anplagd milovanje za tvoje uši.
Hladim se pićem i pravim fotose,
Neke linije u noći, plava svetla autoputa iznad grada,
Smejem se, jer volim leta čarobna sada.
Dečaci neki na ulici, osvrću se ka pesmi,
Gledajući na moj prozor nakićen cvećem.
Ljubičasti prozor okačen u tami,
A iza njega devojke, ka kojima kameru okrećem.
Penju se po krovu neke zgrade,
U rukama parčiće torte nose i duge su im kose,
Kao drevne šume, kroz koje vitezovi moderni sa dobrom žvakom
Mogu da piju jutarnje rose.
Jedan arlekino po limenom krovu se šunja,
Pale se i gase svetla.
Prozori su predivni portali,
Komadići svetla u bučnoj tami.
Taj letnji šum grada, što živi u mašti muza,
Kao neki talasi bluza…
Automobili, iz kafea bela buka,
Zvuk poljubaca, muzike, TV-a i ponekog Ćuka.
Comments