top of page
Writer's pictureEnheduana

Anđelko Zablaćanski: Izbor iz poezije


Foto: Pinterest

ПОРАЗ ПОБЕДНИКА


Ноћас нека полети птица безока

С ловора у мојој соби

Што пупи у машти

У кљуну нека понесе семе

Заробљено у мени

На твоје двери нека куца

Семе да спусти

А у кљуну ми

Лист ловора врати.


Ноћас нека полети птица бескљуна

С јаблана у твојој машти

Пропетог у висине

У оку нека понесе уздах

Заточен на твојим грудима

На мој длан нека слети

У уздах уздах да ми пружи

А теби врати

Јабланову грану.


Ноћас те две птице нису полетеле

Јер ловор у мојој соби

У сну се осушио

И јаблану давно поломљене гране

А птице залутале

У превеликој чежњи

Мојој и твојој.



УМОРНА ЧЕЖЊА


У оку чувам даљину хладну

И наду голу

Твој осмех мајског јутра


У трептају поспаног дана

Тражим ноћ давну

Твоје груди топле на длану сна


На усни заборављеног осмеха

Дрхти жудња јасна

Заробљена у мислима твојим


На груди ми пале боје јесени

У сећању пепељаст траг

Уморна чежња песме лудости


А у свему звони тишина

Самоћа моја – твоја

У страху од напукле јаве.



БЕЗ НАСЛОВА


Зашто ћуте ноћас

Пси што на звезде лају

А лају пахуље снега

На мом длану и мојој коси


Зашто ћути тетреб

У крошњи поспаног бора

А гракћу вране –

Слетевши на моје кости


Где ноћас бежи пламен

Чега се плаше очи

Заспале међу капима росе

Док ветар хучећи носи

Косу – очи – кости


Јер ноћас упорно ћуте

Казаљке уморног срца

Мада већ дуго слушам

Ритам ми незнани



СПОЗНАЈА


Неухватни тонови битисања дрхте на усни

Наши јауци ћуте дуго у души смеха

Са сваким новим даном руше се најлепши сни

Недоумицом разлике чедности и греха


Живот љубави украде најдубљу суштину

Док питамо се зашто неке границе нисмо

Прескочили као недостојну нам висину

Сакривши наде у ником написано писмо


И тек кад све крај нас мине тихо, неосетно

Спознамо ко зна кога у свему што смо хтели

Поглед нам залута у сећање туђе, сетно

Јер за наше нисмо марили и нисмо смели





Анђелко Заблаћански, рођен 1959. у Глушцима у Мачви. Пише поезију, прозу и афоризме, преводи с руског. Књиге песама: Рам за слике из снова, 1992; Игра сенки, 2004; Птица на прозору, 2007; Сан напукле јаве, 2009; Раскршћа несанице, 2011; Пијано праскозорје, 2014; Мали ноћни стихови, 2019, Ноћи вучјег зова, 2020. Збирка афоризама: Палацање, 2006. Књига прозе, сатиричне поезије и још понечега: Иза линије, 2020. Приредио и превео збирку руске поезије Од Пушкина до Капустина, 2019. Покретач је и главни уредник часописа за књижевност Суштина поетике, члан је Удружења књижевника Србије, живи у Глушцима.




90 views0 comments

Recent Posts

See All

Opmerkingen


bottom of page