ПОРАЗ ПОБЕДНИКА
Ноћас нека полети птица безока
С ловора у мојој соби
Што пупи у машти
У кљуну нека понесе семе
Заробљено у мени
На твоје двери нека куца
Семе да спусти
А у кљуну ми
Лист ловора врати.
Ноћас нека полети птица бескљуна
С јаблана у твојој машти
Пропетог у висине
У оку нека понесе уздах
Заточен на твојим грудима
На мој длан нека слети
У уздах уздах да ми пружи
А теби врати
Јабланову грану.
Ноћас те две птице нису полетеле
Јер ловор у мојој соби
У сну се осушио
И јаблану давно поломљене гране
А птице залутале
У превеликој чежњи
Мојој и твојој.
УМОРНА ЧЕЖЊА
У оку чувам даљину хладну
И наду голу
Твој осмех мајског јутра
У трептају поспаног дана
Тражим ноћ давну
Твоје груди топле на длану сна
На усни заборављеног осмеха
Дрхти жудња јасна
Заробљена у мислима твојим
На груди ми пале боје јесени
У сећању пепељаст траг
Уморна чежња песме лудости
А у свему звони тишина
Самоћа моја – твоја
У страху од напукле јаве.
БЕЗ НАСЛОВА
Зашто ћуте ноћас
Пси што на звезде лају
А лају пахуље снега
На мом длану и мојој коси
Зашто ћути тетреб
У крошњи поспаног бора
А гракћу вране –
Слетевши на моје кости
Где ноћас бежи пламен
Чега се плаше очи
Заспале међу капима росе
Док ветар хучећи носи
Косу – очи – кости
Јер ноћас упорно ћуте
Казаљке уморног срца
Мада већ дуго слушам
Ритам ми незнани
СПОЗНАЈА
Неухватни тонови битисања дрхте на усни
Наши јауци ћуте дуго у души смеха
Са сваким новим даном руше се најлепши сни
Недоумицом разлике чедности и греха
Живот љубави украде најдубљу суштину
Док питамо се зашто неке границе нисмо
Прескочили као недостојну нам висину
Сакривши наде у ником написано писмо
И тек кад све крај нас мине тихо, неосетно
Спознамо ко зна кога у свему што смо хтели
Поглед нам залута у сећање туђе, сетно
Јер за наше нисмо марили и нисмо смели
Анђелко Заблаћански, рођен 1959. у Глушцима у Мачви. Пише поезију, прозу и афоризме, преводи с руског. Књиге песама: Рам за слике из снова, 1992; Игра сенки, 2004; Птица на прозору, 2007; Сан напукле јаве, 2009; Раскршћа несанице, 2011; Пијано праскозорје, 2014; Мали ноћни стихови, 2019, Ноћи вучјег зова, 2020. Збирка афоризама: Палацање, 2006. Књига прозе, сатиричне поезије и још понечега: Иза линије, 2020. Приредио и превео збирку руске поезије Од Пушкина до Капустина, 2019. Покретач је и главни уредник часописа за књижевност Суштина поетике, члан је Удружења књижевника Србије, живи у Глушцима.
Opmerkingen