(Песме из рукописа)
С ЊОМ
Не знам да ли сам спавао,
али знам да сам сањао.
Иво Андрић
Где сам провео ноћ, не знам
Јер никад тако пијан нисам био
А нисам пио
Већ видех најлепши храм –
Не, нисам видео ништа
Ни цркве, ни позоришта
Бејах у соби сам…
Сам у мислима њеним
И испод трепавица
Сновима по њој и мени
Разливеним
У загрљају наших несаница
И лудом жељом спојени
А да ли у соби бејах сам
О, то заиста не знам…
9. јун 2022.
ПРЕД СЛИКОМ
Зрак сунца
што ти косу боји
и безобразно додирује
обрисе твоје женствености
жели у мој вид
кроз зенице дубоко у душу
да ми те уреже
с уснама путеним
што од девојчице чини жену
и осмехом који жену врати
увојцима девојчице
док ми мисли трепере на твом
голом рамену
опијене мирисом воћа
сладострасног
у твојим недрима…
7. јун 2022.
ГЛЕДАМ ТЕ
Гледам те сву саздану од стихова и рима
Од метафора у свакој пори твоје коже
И тумачења осмеха среће једино очима
Кад у ћутњи све туге у један грч се сложе
Тад знам с колико чежње твоје зене ме пију
Колико истине између нас скромно стоји
Испунивши празнину додиром наших прстију
Знам, мени си као винограду што су присоји
12. април 2022.
ОНОМ КО УМЕ
дај ми то срце голо
и мирис хлеба на грудима
све што се животу може
и сме дати
оно што невидно је свим људима
већ оном ко уме да пати
чак и кад се све коцкице сложе
узми свако зрно жита
сазрело у мојим уморним очима
и замршеним линијама
на длану
узми, јер шта ту има да се пита
кад обоје знамо
постојимо све док умемо да се дамо
19. март 2022.
ПОМИСЛИШ
Помислиш, то ноћ у једним очима
И сјај звезда на врху трепавица
Твоја су свитања у којима
Најлепше спаваш усред несаницa
А оно прекор, празнина што те обузима
Помислиш, то Бог ти уздарје шаље
За све минуле патње, свако посртање
Пут ка светлости и још даље
Док душу не узме сасвим блажено стање
А оно немир, живот враћен у бивше траље.
17. јануар 2022.
Анђелко Заблаћански рођен је 4. децембра 1959. године у Глушцима код Богатића у Мачви. Школовао се у родном месту, Сремској Митровици и Новом Саду. Поезију, афоризме и кратке приче пише од ране младост. Објавио је збирке песама: Рам за слике из снова (1992), Игра сенки (2004), Птица на прозору (2007), Сан напукле јаве (2009), Раскршћа несанице (2012), Пијано праскозорје (2014), Мали ноћни стихови (2019), Ноћи вучјег зова (2020), Перо, метафоре, тинта – изабране песме (2021); збирку афоризама Палацање (2006); збирку превода руске поезије Од Пушкина до Капустина (2019); књигу прозе, афоризама и сатиричне поезије Иза линије (2020). На 21. Шумадијским метафорама у Младеновцу (2008), у категорији кратке приче, добио је прву награду за приповетку Везирове сузе. На санктпетербуршком поетском фестивалу Поезија улице (2014) освојио је равноправно прво место са још четири песника песмом Доброчинство (Барону Штиглицу). На 7. конкурсу Слапови Вучјанке у организацији Дома културе Вучје (2020) његова песма Носталгија освојила је прво место. Песме су му преведене на руски језик и објављено у руским часописима, а такође и на енглески, белоруски, бугарски, мађарски... Афоризми су му преведени на македонски и објављени у Бисери балканског афоризма (2010). Приређивач је добро прихваћених и посећених интернет сајтова светске и наше поезије. Главни је уредник часописа за књижевност Суштина поетике. Члан је Удружења књижевника Србије. Живи у Глушцима.
Comments