U protekloj 2017. godini obeželen je jubilej - 140 od rođenja jedne od najvećih književnica u istoriji srpske književnosti - Isidore Sekulić. U 2018. godini se, pak, obeležava 60 godina njene od smrti. Biografija Isidore Sekulić impozantno je svedočenje o jednoj velikoj ženi srpske kulture: književnici, prvom predsedniku Udruženja književnika Srbije i prvoj ženi akademiku u nas.
Isidora Sekulić je rođena1877. godine u Mošorinu kod Titela. Detinjstvo je provela u Zemunu, Rumi i Novom Sadu gde je završila Višu devojačku školu, dok je u Somboru završila Srpsku preparandiju, a u Budimpešti Pedagogijum. Radila kao nastavnica u Pančevu, Šapcu i Beogradu.
Radiovizija: Govori Isidora Sekulić
U bezmalo pola veka svog književnog i intelektualnog rada napisala je dela: dnevnik „Saputnici (1913), putopis „Pisma iz Norveške“ (1914), knjigu „Iz prošlosti“ (1919), roman „Đakon Bogorodičine crkve (1919), pripovetke „Kronika palanačkog groblja“ (1940), knjigu „Zapisi“ (1941), knjigu eseja „Analitički trenuci i teme“, (knj. 1-3, 1941), knjigu „Zapisi o mome narodu“ (1948), „Njegošu knjiga duboke odanosti“ (1951) i knjigu „Govor i jezik, kulturna smotra naroda“ (1956).
Umrla je 1958. godine.
Danas, u sećanje na ovu vrlu ženu srpske književnosti, dodeljuje se književna nagrada koja nosi njeno ime. Nagrada „Isidora Sekulić“ dodeljuje se od 1967. godine, a njeni laurati su do sada bili svi viđeniji savremeni srpski književnici.
Комментарии