Јубилеј – 180 година од рођења Драге Димитријевић-Дејановић – “прве српске феминисткиње”
Изузетност српских жена 19. века не огледа се толико у слави имена и уметничкој вредности њихових дела, колико у њиховом просветитељском раду и прегалништву на пољу борбе за женску еманципацију. Једна од њих била је и Драга Димитријевић-Дејановић, прва српска феминисткиња и једна од првих Српкиња која је објавила свој песнички рукопис. У 2020. године обележава се значајан јубилеј – 180 година од њеног рођења.
Знаменита српска песникиња и глумица, рођена је у Старој Кањижи 1840. године. Као ћерка имућног адвоката Живојина Димитријевића, имала је добре услове за живот и школовање. Након завршене основне школе, почела је да похађа институт „Вижиков“ у Темишвару. Ипак, због очне болести коју добија у тринаестој години, прекида школовање, након чега се са породицом сели у Стари Бечеј. Противно вољи своје породице, 1861. године удаје се за учитеља Михаила Дејановића. Исте године, одлази у Пешту и управо ће тај боравак бити од пресудног значаја за њен даљи културни рад. Њен рођак Стеван В. Поповић, велики културни прегалник у Аустроугарској и дугогодишњи управник будимпештанског „Текелијанума“, упознаће је са неким од најзначајнијих личности из покрета Уједињена омладина српска, међу којима је, између осталих, био и Лаза Костић. Већ наредне године, Драга објављује своје стихове у часопису Даница, чиме потврђује своју песничку надареност. Њену поезију одликује врло искрено певање о родољубљу, љубави и љубавној жудњи, као и описи телесних чари мушкарца, тиме демонстрирајући своју самосвесност и слободу изражавања.
Значајан тренутак у животу Драге Димитријевић-Дејановић било је приступање Омладинском покрету чиме она започиње свој ангажовани рад на пољу женске еманципације. Својим личним примером, који се огледао у разним видовима уметничког израза, она је утрла пут равноправности за српске жене. Почела је да глуми у позоришту, на позорницама Новог Сада и Београда. Затим, је превела комад „Ђавољски певач” који је био изведен 4. септембра 1863. године, у част рођендана кнеза Михаила. Такође, писала је и новинске чланке поводом неких политичких догађаја, држала предавања, слала полемичке дописе, расправљала о уређењу српских школа. Више него друге српске учене жене, Драга се залагала за остварење женских права. На једној од скупштина Уједињене омладине српске, дала је предлог да се призна равноправност између мужа и жене. Тај њен предлог и њено излагање пред скупштином изазвало је буру противбеседа, али је ни то није омело у њеној борби за права жена.
Иако врло јака и непоколебљива у јавном иступању, било као глумица, песникиња или педагог, Драга је била крхка и несрећна у свом приватном животу. Губитак сина 1867. године био је трагична најава онога што ће уследити три године касније. Драга Димитријевић-Дејановић умрла је на порођају 1871. године. Између ова два трагична догађаја, 1869. године, објавила је књигу кратких лирских песама под насловом „Списи Драге Димитријевић-Дејановић“. Посебно се истиче њен стих који гласи “Ја сам жена, али смем” који је укратко сублимирао њену идеју о борби за женску еманципацију.
Ова самосвесна и храбра млада жена је за свог кратког живота учинила много за српске жене и њихов положај, у тада врло традиционалном и конзервативном друштву. Управо једна од њених порука женама, коју је изнела у свом јавном предавању под насловом „Еманципација Српкиња“, сажима напредну али и патриотску личност Драге Димитријевић-Дејановић која гласи:
“Учимо се умно и телесно радити, јер када дође време, оно одсудно по нас, запитаће нас српство: а шта сте ви жене урадиле за напредак народа свог?”
Др Ана Стјеља