Ilustracija AI
Kao odbegli kozorog
skakao sam između oblaka
lebdeći nad poljima nade,
verujući da će me učiniti zvezdom
i spustiti me dole.
Sedokos, popeh se na vrh planine
gde je monah čekao
u svom hramu nalik na oblak,
turban od nebodera.
Kako bih tu stigao
prešao sam šezdeset stanica,
ne sećam se nijedne
osim izbledelih imena
i praznih sedišta.
Monah me upita o onome što sam video:
Sedam leptira je plesalo grleći čauru koja se sprema na preobražaj?
Deset ruža su suze parfema od mošusa i hroma?
Ribnjak sa likom ptice i krilima zmaja?
Vojska od deset veverica?
Pet stabala sa jabukama svetlosti?
Sazvežđe od dvadeset galaksija?
Slon koji podiže svoju zlatnu papazjaniju?
Ili žaba koja je pružila usne odbeglom princu?
Monah je pogledao mešinu koju sam nosio
u njoj nije ostalo ni kapi,
zalivala je moje izgubljene korake.
Mom licu punom očaja se čini da vidi nešto
na putu surovosti što je čvrsto zatvorio njegove oči.
Imao sam kartu u jednom pravcu.
Hoće li mi vratiti kartu nazad
kako bih ponovo počeo da tražim?
Prevod sa engleskog: Ana Stjelja
Prevod ove pesme egipatskog književnika, novinara i urednika Ašrafa Abul-Jazida objavljen je u publikaciji pod naslovom Pesme: izabrane pesme 1989-2024, u izdanju Silk Road Literature Series i Al-Nasher Publishing. Ova pesma objavljena je na 20 svetskih jezika, uključujući i srpski jezik.
Comentários