top of page
Writer's pictureEnheduana

Dušan Dojčinović: Bojim se, Virdžinija Vulf (priča)




Bojim se Virdžinija Vulf. Oči mi se sklapaju, od pospanosti, i neko tako pitko, govori na engleskom da, ja sve razumem.

- Čega se, bojiš? - pita me čuvena američka spisateljica.

- Bojim se, nesanice.

- Da, preko dana mi, dosta vremena prođe, u razmišljanju i razgovoru sa mojim mislima….

- Zaustavi ih.. Kao barku na pučini okeana, zamisli tišinu, bove koje, se ljuljuškaju, nadomak kopna, baci sidro, i otisni se u san!

- Zamisli svetionik u magli. I, reci:

- Ne misli! Ne moraš da spavaš!

- Kako to.

- Probaj ove noći, videćeš.

- Važi, Virdžinija!

- Čega se još bojiš?

- Bojim se, vradžbina. Da, one su uticale na moju, insomniju, iz rane mladosti.

- E, pa vidiš, nisu! Neko je bio jako neprijateljski raspoložen prema tebi!

- To je uticalo, veruj mi.

-E, baš si mi "otključala problem" . Ali, ja se ne mogu setiti, ko je to.

- Setićeš se, sad spavaj!


Prošlo je dan, ili dva, i setio sam se naravno. To je bio drug iz komšiluka…

Delio nam je šamare, šakom i kapom.

A onda bi nas vukao za uši. Virdžinija, ne ostavljaj me! Bojim se. Uzela mi je šaku, kao majka.

- Ne boj se!

-.Biću iskren, ja sam tukao brata od strica, a onda.. A onda je on njega tobože branio.

Istukao me je pred kućom na stepenicama.

- Pio sam još pivo i pušio cigarete.

- I, onda? - zagovara me Virdžinija Vulf.

- I onda me je spopao strah. Brat je nosio jaknu od izvrnute, đavole kože. Želeo sam istu takvu, ali nisam imao para. Nosio sam neki polovan, zeleni tesan, sako. Pravio krugove u kraju. A onda se krug smanjivao.

Nisam smeo, ni do "Madere", da prošetam.

- To ti je poremetilo san! - zaključuje Virdžinija Vulf. I ostavilo ožiljke na duši.

Neizbrisiva sećanja! Jedna neprospavana noć i misliš.

- Eto je , gospođica insomnia.

- Ma, daj! - smeška se gospođa Vulf

- Ok kad tako mislite, gospođo Vulf.

- Ne, persiraj mi.

- Može i samo Virdžinija!

- Ok.










11 views0 comments

Comments


bottom of page