Dragi Branko,
nije nam bilo dato da se upoznamo, a od tebe bih mnogo naučila. Kako se nešto lepo kaže, kako da misao jasno teče, kako da lepota krasi stihove. Iako tako mlad, bio si i ostao sinonim pesnika koji ume mnogo da kaže u malom kvantumu reči. Uzalud si budio one koji nisu hteli da čuju tvoje misli. To je sudbina velikih, dobro znaš. Pored roditelja, saučešće je trebalo izjaviti poeziji. Ona je izgubila zbog svega što nisi stigao da iznedriš. Ti si pisao poeziju, ona je pisala tebe.
Dragi moj Branko, samo jedno bih volela da mogu, a od tebe ne bih naučila: kako da me ne ubije prejaka reč!
Tvoja drugarica po peru
Anka
*Anka Stanojčić je internista nefrolog koja piše od školskih dana. Objavila je četiri knjige poezije i kratke proze sa plesnim imenima, „Valcer” (kandidat za nagradu grada Beograda, 2009), „Rumba” (2011), „Tango” (2013) i „Bluz” 2017. godine, pa roman „Čekam te na strani deset” (dobitnik priznanja „Balkanski juvelir” i kandidat za nagradu grada Beograda, 2020), zbirku poezije „Ljubav plime i oseke” (kandidat za nagradu grada Beograda, 2021) i novelu „Zbog tebe tata” (2023).
Publikovala je svoje radove u književnim časopisima i periodici. Sada je potpredsednica i moderatorka u „Društvu književnika Beograda” i urednica njegovog časopisa „Pobednik”.