Dušan Dojčinović: Emil Sioran u noći bez sna (priča)

- Filozof!
 Čujem, a sanjam, neko mi se obraća, u lucidnom snu, koji je to više mučenje, i vapaj za snom, očaj i beznađe u trenucima nesanice.
 - Ni manje ni više nego čuveni filozof Emil Sioran, mlad, baš poput pokojnih kad im prođu četrdeset dana, prva subota, pa i prve Zadušnice.
 Toliko sam se bojao smrti, i ništa! - kaže mi Emil. Prelaz... Jedan običan prelaz, ne na šengensku vizu, većma na bolje mesto.
 -I ja sam se bojao smrti, Emil.. To jest da ću umreti u snu, ako zaspem..
 - I ja sam baš tako patio, od nesanice! Baš kao i ti!
 - Kada je to bilo!?
 - Zevnem, pa se prevrnem na kauču, po sto prvi put.
 - Pa, kad sam krenuo da studiram filozofiju u Bukureštu, u dvadeset i prvoj godini! - kaže mi Emil, u lucidnom snu.
 - Pa onda si ti doktor za nesanicu! - već laskam Emilu Sioranu.
 - Pa, više sam filozof za nesanicu. Al' ako ti kažeš.. Biću tvoj doktor za nesanicu.
 Kaže mi Rumun, čuveni Emil u lucidnom snu.
 - Znaš, moja nesanica je bila u srednjoškolskim danima. Pogoršala se u vreme mog studiranja! - kaže mi Emil.
 - Znam, znam.. Negde sam pročitao to, Emile. Ali se ne sećam gde. Amnezija od šokova... Gle Emile, i ja sada, znam uzrok ove moje nesanice.
 Bili smo na travi. Budva, i more. Milica i Dušica iz Prištine. I nas sedmorica, drugara. Ja sam tada imao dvadeset i jednu godinu.
 - Ma pusti prošlost, i ne nadaj se budućnosti.
 - Kako to, Emile?
 - Pa lepo, živi u sadašnjosti i ovom trenutku.
 - A i ti se nisi ženio Emile, ali nisi bio ni neko kome su bile mrske žene!?
 - Ženi se!
 Možda ti se raspetlja to, kao i što si bez posla. I što i ove noći opet nemaš sna, u noći punog meseca, noć već neumitno prolazi, i već se plavi zora, a ti se isfrustriran prevrćeš i pojačavaš dozu lekova, ne bi li bar malo zaspao! - kaže mi Emil, i još i ovo:
 - A ti, kad ne možeš da, spavaš, ti uzmi da ribaš kadu u kupatilu, ribaćom četkom.
 Ili naprosto, broj unazad:. Devedeset osam, devedeset sedam, devedeset šest, devedeset pet...! Ili legni na stomak...
 -Pa kako Emile, neugodno mi je u tom položaju. Tako spavaju, devojke!
 - E ti onda uzmi pa čitaj knjige! Iz Biblioteke Radoje Domanović!
 - Pa kako, ja zevnem, kao pospan sam, sklopim oči, i opet krene vrteška po kauču.
 - A ti, brate, piši! I ja sam puno pisao, u noćima bez sna... Taj očaj me je nagnao da iznedrim najlepša dela, književnosti i filozofije, koja ostadoše posle moje smrti, koje se toliko užasavah i plaših. I buku uništi ćutanjem!
 - Misliš, ovu mašinsku buku od klima, koje mi razgrušiše san!? - pitam Emila.
 - Da, da! Ćuti, tako ignorišeš, i ne daješ joj značaj. Stopiš se sa njom, kao med sa prstima. I dođe ti sladak san! - nasmeši mi se, i namignu Emil Sioran.
 - Neka te ne mori, što te možda bližnji zovu neradnikom. I mene su. Živeo sam od pomoći prijatelja.

- I ja! Od pomoći jednog sveštenika.. Od pomoći... Zaboravih već od koga da nabrojim Emilu... Opet me uhvati amnezija... Verovatno kontraindikacija jednog od dva leka koje pijem...
 - Večiti mladoženja! Tako su me zvali! - kaže Emil.
 - Znam i to pročitah, negde... Ne sećam se već gde... A Večiti mladoženja je inače knjiga Jakova Ignjatovića, koju u osnovnoj školi bejaše poklonila, razredna Murićka, meni i Lazareviću. Bili smo odlični đaci!
 - Ali nađi nekog brate... Ženu, pa, živi, u zajednici sa njom... Ne moraš se ženiti, baš kao ja.
 - Jako teško! - kažem Emilu.
 - Nikad nije kasno! - kaže mi on.
 - Jako, jako, teško! - opet ponavljam.
 I ja se budim iz sna, nakon tog lucidnog sna... Negde u 7. i 40 časova izjutra.
 Dejstvo pojačane doze, i to ništa od terapije lekovima, mi je pomoglo da sa zakašnjenjem zaspim, jer sam se bio uspaničio, da neću trenuti ni minut. Ali to su opet, tragovi prošlosti. Engrami-slike sećanja, zapisani na kori mozga, i koje se ne brišu.
 Nesanica, koja je poput nesanice Emila Siorana išla sa strahom, ruku pod ruku, kao brat i sestra, što idu ruku pod ruku. Baš, kao i depresija i anksioznost što idu ruku pod ruku, kao brat i sestra.

Dušan Dojčinović (Leskovac, 1972), diplomirani ekonomista. Piše poeziju, dečiju poeziju, prozu, drame, satirične priče, groteske, aforizme i humoreske. Zastupljen u domaćim i međunarodnim književnim antologijama i zbornicima. Izbor iz poezije mu je preveden na engleski i objavljen u elektronskom časopisu Poetryzine. Satirične priče i humoreske objavio je na portalima Glasnik Media Centar 016 Leskovac, Bašta Balkana (rubrika Kultura), Satirgora.me, kao i u međunarodnom časopisu za humor, satiru i karikaturu „Nosorog” iz Banjaluke.